Ljudi umiru. Ubijeni. Mučeni. Neki su posthumno proglašeni herojima. Drugi su otpisani kao kolateralna šteta. Svima je zajedničko to što su mrtvi. Bilo zato što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, bilo zato što su poverovali političkim ili duhovnim vođama, bilo samo zato što su rođeni tu gde jesu. Većina su žrtve, mada među njima ima i dželata. Neki su i jedno i drugo. To nije opravdanje, ali jeste makar zametak objašnjenja, pod uslovom da postoji neko ko želi da razume... Gibney u svom filmu na mapi moralnog bespuća modernog društva ucrtava konkretnu krvavu putanju koja nominalno počinje smrću avganistanskog taksiste Dilawara, a nastavlja se preko invazije na Irak, zloglasnog Abu Ghraiba, pa sve do Guantanamo Baya. Taksi do tamne strane ne bavi se toliko politikom koliko njenim posledicama, kako kad je reč o akcijama terorista tako i kontraakcijama onih koji se protiv njih bore, a koji su usvojili onu Ničeovu o ambisu.